gov-civil-vilareal.ptНајбоље, најгоре и најчудније адаптације Фантома из опере
>Почетком 1900 -их, паришки новинар Гастон Лероук радио је за различите француске публикације. Био је судски извештач и позоришни критичар, али је такође много путовао како би пратио велике догађаје попут Руске револуције 1905. године. Једна прича укључује писање о величанственом Палаис Гарниеру, дому Париске опере. 1896. године откочила се противтежа иконичном лустеру куће, пала кроз плафон гледалишта и убила консијержа. Дуго су трачали да је опера уклета, а Лероук је одлучио да ову премису искористи као основу за велики готски детективски роман који је одувек желео да напише. Током четири месеца, од септембра 1909. до јануара 1910. Фантом из опере објављен је у француским дневним новинама Галски и био је довољно популаран да гарантује превод на енглески.
Остало је, кажу, историја.
улична мачка по имену боб старосна оцена
Фантом из опере је чудна мала књига. То је хорор криминалистичка прича о готичкој романси о моралу која је позиционирана као истинита прича и делимично постоји како би узвисила лепоту сопственог окружења. Што се тиче хорор романа тог доба, то није баш неприкосновено класично или књижевно чудо, али се лепо слаже и има убојиту премису. Мистериозна фигура прогања Париску оперу и открива се као гениј са ожиљцима са опсесивним интересовањем за младог сопраниста. Није тешко схватити зашто би ова књига инспирисала читав низ адаптација и поновних замисли које су кренуле њеним мрачним стопама.
Адаптације су готово превише бројне да би пребројиле и покриле читав низ медија, од филма и телевизије до позоришта, музике, романа, видео игара, па чак и флипера. За разлику од, рецимо, Дракула , Фантом из Опере такође је у већој мери дефинисано неколицином специфичних адаптација. Можете питати десет људи шта мисле Дракула и велике су шансе да би сви могли именовати различите адаптације, било то Цоппола филм , Носферату , Хаммер Хоррор или универзални класик.
9999 анђео број близаначки пламен
Витх Пхантом , девет пута од 10, њихова прва референтна тачка биће мјузикл Ендрјуа Лојда Вебера. То је само по себи фасцинантан феномен вредан истраживања, и ми ћемо доћи до тога. Како оно што је у суштини криминалистички роман пулсне каше сумњивог књижевног квалитета постаје не само легенда хорора већ и пловило за врло специфичну врсту романтичног антијунака? Међутим, вреди погледати и неке друге адаптације Леруовог романа. Као и код свих великих својина у јавном власништву, постоје сјајне адаптације, страшне и оне због којих се питате шта се дођавола дешавало током производног процеса. Овај комад неће бити свеобухватан, једноставно зато што се њиме не може управљати, али ће се фокусирати на најзначајније адаптације, као и неке скривене драгуље које сте можда пропустили и олупине лустера које једноставно не можете занемарити.
